Naučili smo...
Ko može da daje krv ?
Sve zdrave osobe od 18 do 65 godina, nakon osnovnog laboratorijskog i leka
Ko ne može da daje krv ?
Lica za koja lekar utvrdi da boluju od akutnih i izvesnog broja hroničnih oboljenja kod kojih bi davanje krvi ugrozilo njihovo zdravlje ili zdravlje primaoca krvi.
Da li je davanje krvi korisno ?
Jeste, omogućava lečenje obolelih i povređenih a sam čin davanja daje subjektivni osećaj vedrine.
Koja količina krvi može da se daje ?
Prosečna odrasla osoba ima 70 ml krvi na kilogram telesne težine i može dati trinaesti deo od ukupne količine. Primer: osoba koja ima 70 kg i oko 5 do 5,5 litara krvi može dati do 450 ml krvi.
Za koje vreme se data krv nadoknadi u organizmu ?
Volumen se nadoknadi za tridesetak minuta. Ćelijski elementi za 30 do 60 dana. Najsporije se nadoknađuje gvožđe koje ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca. Zato je razmak između dva davanja 3 do 4 meseca.
Kako se ponašati posle davanja krvi ?
Uobičajeno, kao i pre davanja krvi. Pored unosa dovoljno tečnosti, uobičajena je ishrana i fizičke aktivnosti. Posle davanja krvi ne treba pušiti 2 sata. Preporučuje se osobama koje se profesionalno bave opasnim poslovima (rad na visini, vožnja) da tog dana ne rade.
Da li je davanje krvi bolno ?
Ne. Krv se daje iz vene u pregibu lakta i bolan je samo ubod igle. U odnosu na ukupan značaj i čin davanja, bol je zanemarljiv i trenutan.
Da li je višestruko davanje krvi opasno ?
Nije! Višestruko davanje krvi ne dovodi do povećanja ili gubljenja težine, ne povećava niti smanjuje apetit, ne smanjuje niti povećava radnu sposobnost, takođe na stvara nikakvu naviku za davanje krvi.
Kako se krv može davati ?
Osim glavnog i najčešće zastupljenog davanja cele krvi pojedini davaoci se opredeljuju za posebne načine davanja komponenata krvi postupkom trombocitafereze, uz pomoć specijalnih aparata.
Šta je to autotransfuzija ?
Davalac i primalac krvi su ista osoba. Krv može, pod određenim uslovima, da bude uzeta i vraćena istoj osobi (autologna transfuzija), npr. u toku ili posle operacije.
Šta je to eksangvinotransfuzija ?
Eksangvinotransfuzija je izmena veće količine krvi npr. zamena krvi tek rođenoj bebi zbog nagomilavanja štetnih produkata u krvi.
Zašto se izdvajaju komponente krvi ?
Danas se mali procenat krvi korisiti kao cela krv jer je moguće posebnim postupcima krv separisati (razdvojiti) na delove i pacijentu dati samo onaj deo (komponentu) koja mu nedostaje. Takvo lečenje je efikasnije, jeftinije i sa manje rizika, a ostale komponente krvi mogu se dati drugim bolesnicima.
Kako se krv "konzerviše" tj. čuva ?
Krv se čuva u specijalnoj plastičnoj ambalaži u kojoj je i uzeta. U ambalaži se nalazi odgovarajuća količina rastvora koji, pri odgovarajućoj temeperaturi (+4°C), omogućava čuvanje krvi 35 dana pa i duže.
Šta se kontroliše u krvi davaoca ?
Za svaku jedinicu krvi obavezno se kontroliše: krvno-grupna pripadnost, prisustvo neregularnih antitela, markeri bolesti koje se mogu preneti putem transfuzije krvi (žutica B i C, AIDS-a (SIDA), sifilis).
Da li se davaoci krvi mogu inficirati davanjem krvi ?
Ne. Sav pribor koji se koristi za prikupljanje krvi je sterilan, koristi se samo jednom i baca se posle upotrebe.
Da li postoji veštačka krv ?
Eksperimentalni radovi u ovoj oblasti i dalje se vrše. Zamenici plazme postoje i koriste se u određenim situacijama, mada su ograničenog dejstva. Zamenici krvnih elemenata (fluokarboni) nemaju sve zadovoljavajuće osobine potrebne za obavljanje funkcija jedne crvene krvne ćelije.
Koliko košta krv ?
Krv vredi koliko i život koji je tom krvlju spašen. Krv kao i život nema cenu!
Rad transfuzioloških službi u celom svetu je skup (pribor za uzimanje krvi, aparati za testiranje i procesiranje i dr.) i predstavlja opterećenje za zdravstvene fondove ali je uslov za što sigurniju i bezbedniju primenu krvi.
